Зашто пуно пута у животу не чујемо оно што би добро да чујемо? Колико пута су нам рекли они старији да радимо такво, а не такво, јер би боље за нас... али ми смо увек радили само како смо желели. Само ми размишљамо, ми радимо, ми подносимо последице, а не други. Само ми смо млади, само ми знамо оно што би требало и оно што би добро за нас... и тако даље.
Такав човек сам и ја био до сад. Скоро никад нисам послушао родитеља или старијх људи. Како нисам послушао? Па нисам ја био момак који да им ради проблеме или друге тешке ствари али нисам баш послушао њих: "Па шта ви причате тамо?!", "Пустите ме, бре, ја знам боље!" сам рекао у мојој глави кад су ми рекли нешто или кад су ми саветовали. Али нажалост није мени било тако "боље", јер нисам добро мислио, знао или урадио. Горе јесте да прво урадиш и после сазнаш последице. Никада није обрнуто, да прво видиш које су последице и онда да радиш :)) ... То је можда иронија живота. На тај начин може да се нас исмејава кад хоће. А кад си млад, то ти се стално дешава. Са свим овима... шут у задњицу значи корак напред!
Такав човек сам и ја био до сад. Скоро никад нисам послушао родитеља или старијх људи. Како нисам послушао? Па нисам ја био момак који да им ради проблеме или друге тешке ствари али нисам баш послушао њих: "Па шта ви причате тамо?!", "Пустите ме, бре, ја знам боље!" сам рекао у мојој глави кад су ми рекли нешто или кад су ми саветовали. Али нажалост није мени било тако "боље", јер нисам добро мислио, знао или урадио. Горе јесте да прво урадиш и после сазнаш последице. Никада није обрнуто, да прво видиш које су последице и онда да радиш :)) ... То је можда иронија живота. На тај начин може да се нас исмејава кад хоће. А кад си млад, то ти се стално дешава. Са свим овима... шут у задњицу значи корак напред!
